назад на Рјуриковиче

Јуриј Данилович (1303. - 1325.)


Рјурик 862. - 879.
Олег Рјурикович 879. - 912.
Игор Рјурикович 912. - 945.
Олга Кијевска 945. - 962.
Свјатослав І Кијевски 962. - 972.
Јарополк І Кијевски 972. - 980.
Владимир І Кијевски 978. - 1015.
Свјатополк І Кијевски 1015. - 1019.
Јарослав Мудри 1016. - 1054.
Изјаслав І Кијевски 1054. - 1068.
Всеслав од Полоцка 1068. - 1069.
Свјатослав ІІ Јарославич 1073. - 1076
Всеволод І Јарославич 1076. - 1093.
Свјатопок ІІ Изјаславич 1093. - 1113.
Владимир Мономах 1113. - 1125.
Мстислав І Кјиевски 1125. - 1132.
Јарополк Владимирович 1132. - 1139.
Вјачеслав І Кијевски Феб-Мар 1139.
Всеволод ІІ Кијевски 1139. - 1146.
Игор ІІ Кијевски 1139. - 1146.
Изјаслав ІІ Кијевски 1146. - 1149.
Јуриј Долгоруки 1149. - 1157.
Андреј Богољубски 1113. - 1125.
Ростислав І Кијевски 1154. - 1167.
Изјаслав ІІІ Кијевски 1155. - 1161.
Мстислав ІІ Кијевски 1158. - 1170.
Роман І Ростиславич 1171. - 1176.
Всеволд ІІІ 1176. - 1212.
Јуриј ІІ од Владимира 1212. - 1216.
Константин Ростовски 1216. - 1218.
Јарослав ІІ 1238. - 1246.
Михаил Черниговски 1206. - 1243.
Данило Галички 1229. - 1264.
Александар Невски 1249. - 1263.
Данил Московски 1263. - 1303.
Јарослав ІІІ Тверски 1263. - 1271.
Јуриј Данилович 1303. - 1325.
Иван І Данилович 1325. - 1340.
Симеон Иванович 1340. - 1353.
Иван ІІ Иванович 1353. - 1359.
Дмитриј Донски 1359. - 1389.
Василиј І Димитријевич 1389. - 1425.
Василиј ІІ Слепи 1425. - 1462.
Јуриј ІІ од Звенигорода 1433. - 1434.
Василиј Косој 1434. - 1435.
Иван ІІІ Васиљевич 1462. - 1505.
Василиј ІІІ Иванович 1505. - 1533.
Иван IV Грозни 1533. - 1584.
Симеон Бекбулатович 1574. - 1576.
Фјодор І Звонар 1584. - 1598.
Борис Годунов 1598. - 1605.
Фјодор ІІ Борисович 1605.
Лажни Димитрије 1605. - 1606.
Василиј IV 1606. - 1610.


Јуриј


Владавина:
кнез Москве од 1303.;
велики кнез Владимира од 1319.;
кнез Новгорода од 1322.

Година рођења:
1281.

Година смрти:
1325.

Династија:
Рјуриковичи

Отац:
Данил Московски

Наследник:
Иван І


Јуриј І Данилович (око 1285 — 2. новембар 1325.) је био кнез Москве од 1303. (велики кнез од 1319.), велики кнез Владимира од 1319. и кнез Новгорода од 1322.
Јуриј І је био најстарији син Данила Московског, којега наслеђује с монголским допуштењем у тренутку његове смрти 5. марта 1303. Од њега он наслеђује и рат против Андреја ІІІ чијом смрћу следеће године се распада Данилов савез с Михајлом од Твера што означава почетак вишедесетљетног рата између Твера и Москве за велико кнежевство Владимира који накратко завршава поразом Москве. У тренуцима док му се престоница 1315. године налазила под опсадом Јуриј путује на двор Златне хорде тражећи као верни вазал помоћ против „подмуклог“ непријатеља. Он у томе постаје тако успешан да убрзо добија руку Агафе кћерке тамошњег владара. Као мираз Јуриј с придружује једна монголску војску која треба послужити за уништење противника. У бици која следи Михајло од Твера побјеђује монголску војску и заробљава Јуријеву жену. Како је она у заробљеништву ускоро умире владар Златне хорде на потицај московског кнеза због тога догађаја осуђује на смрт и погубљује Михајла чинећи тако Јурија најмоћнијим руским кнезом.
Како би се та монголска одлука додатно појачала 1319. године Златна хорда дарује задатак Москви да скупља годишњи данак од руских вазала који су јој дужни исплаћивати сви тамошњи кнезови. Тим чином московска држава доживљава свој брзи преображај у велико кнежевство важније од других сличних. С разлогом или не тај новац на крају постаје Јуријева пропаст пошто га осветољубиви син Михајла од Твера оптужује за поткрадање Златне Хорде. У ишчекивању суђења пред каном Јурија І убија атентатор 2. новембра 1325. Овај кнез је током свога живота био фантастично омрзнут због свог добровољног слуганског положаја према Монголима и његовом безразложном погубљењу Константина кнеза од Рјазања. Нити данашњи историчари то стајалиште нису претјерано променили иако признају да без њега Московско кнежевство никада не би прерасло у Руско царство јер основни услов за то су биле финансије које су неумерено ојачане скупљањем данка за Златну Хорду. Наслеђивање Јураја І никада није било доведено у питање пошто је он као и његов брат Иван І имао неупитну подршку 300.000 монголских војника Златне хорде.

Извор: www.wikipedia.com